Poznato je da je masaža primenjivana kod prvobitnih plemena i naroda. Literaturni podaci ukazuju da je ona primenjivana u dalekoj proslosti u juznoj Africi, Egiptu, Vavilonu, Asiriji, na drevnom Istoku, u Indiji, Grckoj i Rimu. U Indiji ajur-vedska svedočanstva (iz IX-III veka p.n.e.) o poznavanju života govore o primeni masaže, a egipatski podaci sežu čak do XII veka p.n.e. Za razliku od drevne Grčke i Rima, masaža se u Evropi siroko ne sprovodi sve do početka XIX veka. Od XIX veka masaža se primenjuje kao medicinska masaža u brojnim centrima sirom sveta (klinike, bolnice, banjsko-klimatska lecilista, fizioterapeutski kabineti i kozmetološki saloni), a brojna ispitivanja ukazuju na uticaj masaže na metaboličke procese u organizmu.

Naučno objasnjenje dejstva masaže na čovekov organizam dugo nije postojalo, bez obzira sto masaža ima duboke korene u primeni. Tek se u drugoj polovini XIX veka pojavljuju radovi koji pokušavaju da objasne fiziolosko dejstvo masaže na organizam. Sedamdesetih godina XIX veka dolazi do pravog procveta primene masaže. Osnivačem savremene tzv. klasicne masaže moze se smatrati ruski lekar Zabludovski (XIX vek) koji provodi istrazivanja vezana za primenu masaže i govori o indikacijama i kontraindikacijama za njenu primenu. Savremeno objasnjenje dejstva masaže zasniva se na mehaničkom nadražaju ekstero-, proprio- i intero-receptora, pri cemu se javljaju razne reakcije tkiva i organa. Osim ovog, masaža ima i direktno mehaničko dejstvo na tkivo. Pod uticajem masaže povećava se oticanje limfne i venske krvi, nastaje aktivna hiperemija arteriola i kapilara, što povećava lokalni metabolizam i eliminaciju raspadnih, štetnih metabolickih produkata, resorpciju otoka i poboljsava trofiku tkiva. Deluje spazmolitički, analgetički, povećava sekretornu aktivnost lojnih i znojnih zlezda, što dovodi do smanjenja zamora, poboljšanja kontaktilne sposobnosti i opšteg relaksantnog i sedativnog dejstva.

Masaža se može podeliti na savremenu i tradicionalnu istočnjačku, kojoj pripada i refleksno-segmentna masaža uključujući i akupresuru.

Savremena masaža je povezana sa kinezi terapijom i ukoliko se primenjuje kompleksno veoma je efikasna. U savremenoj praksi masaža se koristi ne samo u terapeutske, već i u profilaktičke svrhe (relaksaciona, sportska). Deli se prema načinu izvođenja, delu tela koji tretira i prema nameni. Najčešće se govori o klasičnoj i refleksno-segmentnoj masaži.

Tradicionalna istočnjačka masaža sastoji se iz dva dela: opšteg (pripremnog) i posebnog (zasnovanog na uspostavljanju cirkulisuce energije u izmenjenim meridijanima). Suština pripremne masaže je linijska masaža duz pet vertikalnih linija meridijana u oblasti ledja (GV meridijan, bilateralne medijalne i lateralne linije BL meridijana).

Refleksno-segmentna masaža ima korene u dalekoistočnoj tradiciji, a na zapadu se u modifikovanoj formi uvodi u širu praksu pocetkom XX veka, metodom Scerbaka (1903-1908) koji proučava uticaj mehanickih vibracija na ljudski organizam kroz vibracionu masažu.
Metodologija Scerbaka tretira zone koje su refleksno povezane sa nervnim centrima, jer je u funkcionalnom smislu kičmena moždina podeljena na više segmenata od kojih počinje inervacija unutrasnjih organa i odgovarajucih koznih zona (Hedove zone). Kod nekih oboljenja unutrašnjih organa, refleksnim putem se u istoj inervacionoj zoni u kojoj se nalazi odgovarajući organ javljaju promene u koži, potkoznom tkivu, mišićima i periostu. Kao posledica patofizioloskih i patoloskih promena u ovim tkivima nastaju bolne manifestacije označene kao bolne tačke ili trigger points (tacke okidanja), sa najčešćim karakteristikama: osetljivost na palpaciju (pri pritiskanju prstom nastaje bol ne samo u njoj, vec i u udaljenoj regiji); precnika 1-2 cm; lokalizacije u raznim tkivima (mišići, vezivno tkivo, periost); pacijent najčešće nije svestan njihovog postojanja; nisu direktno povezane sa regijom u kojoj se oseca bol, ali se nalaze na istom segmentnom nivou simpatičkog nervnog sistema. Bolne tačke se veoma uspešno tretiraju različitim vidovima refleksne masaže, čime se uspostavlja ravnoteža vegetativnog nervnog sistema, i otklanja ili ublazava bol. Iako deo klasične masaže, od nje se razlikuje individualnim pristupom i izborom individualnim zona (u zavisnosti od oboljenja).

Akupresura je jedna od najstarijih refleksnih metoda lečenja zasnovana na istočnjačkoj filozofiji, a sprovodi se draženjem akupunkturnih tačaka pritiskom prstiju. Veoma je rasprostranjena zbog svog terapeutskog efekta, kao i zbog jednostavnosti primene na telo pacijenta. Sprovodi se kao monoterapija, u sklopu kompleksnog lečenja ili u profilakticke svrhe. Akupresura ne izaziva negativne efekte, a pri pravilnoj primeni daje dobar profilaktičko-terapeutski efekat, posebno pri oboljenjima funkcionalnog karaktera.

Refleksno dejstvo akupresurne masaže na celokupni nervni sistem igra veliku ulogu u regulacijii funkcija pojedinih organa i sistema, kao i u uspostavljanju funkcionalne ravnoteže uopšte. Pomoću nje se može delovati sedativno ili tonizirajuće na nervni sistem. Može se sprovoditi od najranijeg uzrasta (kod odojčadi, sa slabim razdraženjem), preko srednjeg doba (jako razdraženje u životnom periodu od 15-30. godine), do duboke starosti (u uzrastu od 31-50. godine masaža srednje jačine, a kasnije slaba razdraženja).Dužina sprovođenja akupresure zavisi od pojedinačnih slučajeva, starosti, pola i patologije.
Bez obzira na stepen razdraženja i dužinu njenog trajanja akupresura u svim slučajevima dovodi do reaktivnog odgovora organizma u smislu normalizacije opšteg stanja na nivou sistema, organa, pa sve do ćelijskog nivoa. Posebno dobar efekat ispoljava na poremećeni krvotok kako funkcionalnog tako i organskog karaktera, bolesti pluća, bolesti organa za varenje, bolesti urogenitalnih organa.

Izbor akupresurnih tačaka zavisi od cilja sprovođenja akupresure. U profilaktičke svrhe treba koristiti tačke sa opste okrepljujućim dejstvom, a u terapeutske svrhe tačke na ugroženom meridijanu ili organu. Akupresura se izvodi u pravcu energetskog toka meredijana, uz poštovanje ostalih pravila kineske tradicionalne medicine za izbor recepture.

Masažom stopala i šake postižu se profilakticki i terapeutski efekti kao i pri primeni korporalne akupresure. Stopalo i šaka predstavljaju refleksne povrsine - mikro sisteme na kome su reprezentovani svi organi čovečjeg tela. Pri primeni ovih masaža neophodno je voditi računa o maloj površini reprezentovanih organa.
Šiacu masaža izvodi se pritiskom specijalnih tačaka prstima, laktovima ili kolenima. Tačke se poklapaju sa akupunkturnim tačkama, a šiacu masaža se takođe sprovodi u profilaktičke i terapeutske svrhe.

Anti-stres masaža moze biti profilaktička (tradicionalna masaža po opštem tipu) ili terapeutska (uspostavljanje cirkulisuce energije u izmenjenim meridijanima).
Prilikom masiranja treba slediti osnovna pravila: od slabijeg ka jačem intenzitetu, od periferije ka centru, a u slučaju akupresure slediti tok meridijana. Postoji više metodičkih pokreta ruku (hvatova) kojima se izvodi masaža. U hvatove spadaju: glađenje, gnječenje, trljanje, lupkanje i vibracije.

Radi ostvarivanja boljeg kontakta izmedju ruke terapeuta i kože pacijenata, upotrebljavaju se indiferentne masti i talk, a kod osoba bez alergijskih predispozicija koriste se aromatična ulja. Izbor eterskog ulja zavisi od namene.

Doziranje zavisi od mesta i površine delovanja, reaktivnosti kože, tkiva i reaktivnosti uopšte, kao i tehnike (masaža ne sme biti bolna i neprijatna za pacijenta, te iskusan terapeut bira veličinu pritiska i tehniku masaže). Trajanje procedura za lokalnu masažu iznosi 10-15 minuta, a za opštu od 30-45 minuta. Sprovodi se svakog ili svakog drugog dana u seriji od 10 ili više seansi, tj. u zavisnosti od potrebe ili patologije.

Dobri profilakticko-terapeutski rezultati masaže zavise od pravilnog opredeljenja i postovanja uputstva za indikacije i kontraindikacije u savremenoj i tradicionalnoj medicini, pri čemu se različiti efekti postižu kao posledica nacina primene zahvata, lokacije primene, kao i intenziteta i specificnosti njihovih delovanja.